Ошибка 404 / Error 404 / Грешка 404
❤️ Click here: Prvi put s ocem na jutrenje
Ti ne znaš još dva Rumuna koji s nama sede, - jedar gimnazist ovde, a drugi matematièar. Četiri prazna svećnjaka; samo u jednom što bukti debela hartija kojom je sveća bila omotana i crn dim mirno se uzdiže i dohvata za tavan. На глав у тури тунос, па га мало накриви на леву страну, у рукама му абонос-чибук с такумом од ћилибара, а с десне стране под појас подвучена, златом и ђинђувама извезена дуванкеса.
Sinoæ sam joj obeæao kupiti joj nove cipele. Kada je na kartama izgubio svoje imanje pokušava sebi da oduzme život ali ga u tome sprečava žena koja ga vraća radnom i pređašnjem životu. I njoj beše tužno i hladno.
PRVI PUT S OCEM NA JUTRENJE - LAZA LAZAREVIC - Oseæao sam nekakav prijatan umor.
Takvih pisaca nije malo, i veæina je tako poèela. Ali ima i onih drugih, kod kojih proces sazrevanja nije vidljiv, èiji se rast ne obavlja pred èitaocima nego u njihovoj radnoj sobi i koji svojim prvim radovima ostaju u književnosti. Laza Lazareviæ pripada ovoj drugoj grupi pisaca; on je poèeo bez poèetništva. Njegova prva objavljena pripovetka Prvi put s ocem na jutrenje ujedno je i jedna od njegovih najboljih pripovedaka. Iz te pripovetke mogla bi se sagledati Lazareviæeva opredeljenja, sklonosti i naèin mišljenja, odnosno primanja utisaka iz spoljašnjeg sveta i izražavanja tih utisaka. Roðen u Šapcu 1851. Kad je došao na Veliku školu, pokret meðu omladincima izazvan idejom i delovanjem Svetozara Markoviæa bio je u punom jeku. I Lazareviæ prilazi tom pokretu. Uèi ruski jezik da bi mogao da èita i neprevedene spise ruskih revolucionarnih demokrata, drži popularna predavanja iz prirodnih nauka, prevodi kraæe èlanke Èarlsa Darvina i Majkla Faradeja. Ali se ovaj novi uticaj sukobljava sa jednim drugim uticajem koji se vremenom pokazao jaèim. Po povratku iz Berlina, gde je kao državni stipendist studirao medicinu, odvojivši se od beogradske duhovne i politièke klime, taj raskid postaje potpun. Radio je kao praktièar, civilni i vojni lekar, i uz put se bavio književnim radom. Napisao je nekoliko napisa iz oblasti medicinske nauke i bio prvi srpski lekar i nauènik koji je u svome radu upotrebljavao mikroskop. U istoriji medicine u Srbiji ostaæe isto tako poznat po primeni novih metoda u leèenju nekih bolesti. Kad je Lazareviæ poèeo da piše, srbijanska stvarnost nije pružala nimalo ružièastu sliku. Osamdesete godine prošloga veka ostaæe u istoriji napisane kao razdoblje vladalaèke samovolje i policijskog nasilja; jedna u krvi ugušena buna i jedan, protivno nacionalnim interesima voðen i nesreæno izgubljen rat, jesu najpoznatiji, ali ne i jedini tragièni dogaðaji toga doba. Ekonomske prilike u zemlji su se ozbiljno pogoršavale. Proces raspadanja starih porodiènih zadruga, u koje je Svetozar Markoviæ polagao velike nade i pripisivao im odluèujuæu ulogu u srpskom društvenom preobražaju, bio je veæ odavno završen. Proces propadanja seljaka i dalje se nesmetano razvijao tako da se velikom broju materijalno upropašæenih seljaka pridružio ne tako mali broj materijalno posrnulih ili sasvim propalih malih trgovaca i sitnih zanatlija. Èoveku kao što je bio Lazareviæ takav svet nije mogao da bude po ukusu, ali on nije mogao ni da veruje u neki društveni napredak i u izmenu toga nepodnošljivog stanja. Svet njegova detinjstva i prvih saznanja o životu èinio mu se kao najpraviènije ustrojen svet, kao svet dobrih ljudi, posloviènog poštenja i primerne radljivosti i on je želeo da ga ovekoveèi i, posredno, stavi nasuprot svetu u kome živi. Ali, kao što to èesto biva redovno kod darovitog pisca koji kritikuje svet u kome živi s konzervativnih pozicija} pisac govori jedno a kaže drugo. I Lazareviæ je nehotice otkrio taj svoj patrijarhalni svet i prikazao ga drukèijim no što je želeo da ga prikaže. U tome svetu život se razvijao po jednom odreðenom redu koji je za sve ljude obavezan i nepromenljiv. Postoji porodica i postoji pojedinac; pojedinac je èlan porodice, ali nikako ne i samostalna liènost. Ako doðe do nesporazuma meðu njima, pojedinac ima da se prikloni porodici. Moguænost da porodica nije u pravu ni kao teorijska pretpostavka ne može se primiti u tom svetu. U njegovoj pripoveci Švabica Miša Marièiæ želi da se oženi devojkom koja bi mu po svemu odgovarala. Ali, ona je strankinja i njegova porodica ne bi mogla da je kao takvu prihvati. Shvatanju porodice on žrtvuje svoju liènu sreæu, na šta, možda, ima pravo, ali i sreæu devojke koju voli, na šta nema pravo. Mitar u pripoveci Prvi put s ocem na jutrenje na kocki gubi celo svoje imanje i dovodi do prosjaèkog štapa celu svoju porodicu, ali njemu nema niko da se suprotstavi jer je on despot, glava porodice. I kad naopako radi, on radi najbolje što može. Jer on zna sve i može da èini što hoæe. U Školskoj ikoni pop æe zapretiti da æe za inat prodati svinje u bescenje i njemu niko neæe moæi da se suprotstavi. On æe pokušati da spreèi svoju kæer da posluša glas svoga srca i kad se ona njegovoj odluci suprotstavi, ona za njega više neæe postojati. Kao što se vidi, Lazareviæev patrijarhalni svet, u svojoj osnovi, daleko je od toga da bude idealno sazdan, èak i onda kad se posmatra ulepšan i s njegove najidealnije strane. Lazareviæ je bio jedan od prvih srpskih pripovedaèa koji je obratio pažnju na unutrašnji svet liènosti koje prikazuje i na psihološku analizu. Kod Milovana Glišiæa i Janka Veselinoviæa psihološke analize u nekom dubljem smislu te reèi gotovo i nema. Kod Jakova Ignjatoviæa ona je svedena na najmanju moguæu meru. Sremac se ogranièava na opis spoljašnjih manifestacija unutrašnjih lomova, i to više kao humorist nego kao psiholog. A Lazareviæa baš psihologija interesuje. On upravo najviše slika prelome u èoveku, onaj trenutak kad posle pretrpljenog poraza u èoveku nastaje moralni preobražaj: Mitra kad oborene glave priznaje svoj poraz i sa suzama u oèima trazi podršku i utehu, Anoku Na bunaru u trenutku saznanja da je najveæa sreæa u poslušnosti, a jedina prava sloboda u pokornosti, Maru Školska ikona kad se vraæa kao pokajnica i sva u suzama traži od oca oproštaj. Te prelome i preokrete Lazareviæ daje zanimljivo sa zavidnom veštinom i sa odliènim poznavanjem psihologije. Slikajuæi poneki put, kao kod Mitra i Anoke, samo spoljašnja izražavanja unutrašnjih nemira, on izvrsno doèarava svu velièinu i jaèinu unutrašnjih potresa i celokupnu dramu koja se u liènostima zbiva, dok je u Švabici Miša Marièiæ predmet prilièno precizne i savesne psihološke analize. A šta je uzrok duševnim lomovima i krizama u tome svetu koji je, za Lazareviæa, najbolji od svih moguæih svetova i jedini moguæi svet? Jer ako u tome svetu ima ozbiljnih potresa, onda taj svet ili nije tako valjan kao što bi to Lazareviæ hteo da pokaže ili odnose u tom svetu neko sa strane muti. Na ova pitanja mogu da budu dva potvrdna ili dva odrièna odgovora. Lazareviæ, meðutim, odrièno odgovara na prvo a potvrdno na drugo pitanje. On oglašava za krivca novo vreme koje kuca na vrata starog sveta i novog èoveka koji je nosilac tog novog vremena u onoj istoj meri u kojoj je to novo vreme stvorilo njega. Oko toga ko je upravo taj novi èovek u Lazareviæevim pripovetkama postoji kod nas jedan mali, u osnovi prividan spor. Jovan Skerliæ vidi u njemu uèenika Svetozara Markoviæa, a Miroslav Ðorðeviæ radikale koji su Svetozarevo uèenje izneverili. U vreme kad je Lazareviæ pisao, onovremene razlike izmeðu radikala i uèenika Svetozara Markoviæa nisu se viðale onako jasno kao što se vide danas; za sav svet oni su bili jedno isto ili gotovo jedno isto. I šta je ovoga nagonilo da se tako odredi prema svojim nekadašnjim istomišljenicima. Odnos sve trojice prema novom èoveku je slièan: negativan. Sremcu je novi èovek svuda na meti i redovno predmet podsmeha: od Èièa Jordana do prve glave Zone Zamfirove, od Srete uèitelja do Zlog podanika. Lazareviæ novom èoveku prilazi drukèije. On nema simpatija ni za njega ni sa ideje koje on propoveda, ali to odsustvo simpatija je na jednom mnogo višem intelektualnom nivou no što je kod Glišiæa i Sremca. To je otpor jednog konzervativnog profesora a ne mržnja jednog politièkog agitatora. Njegove ideje po sebi nisu nepametne, ali su one neprimenljive u našoj sredini i pokušaj njihove primene redovno izaziva haos. A tamo gde govori o starom patrijarhalnom društvu on ukazuje na razorni uticaj ljudi koji su se od toga društva otpadili. Takav je uèitelj u Školskoj ikoni i takav je Pera Zelembaæ, glavni krivac Mitrove materijalne i moralne propasti. Pa ipak, ta društvena kritika najoštrije je izražena u dvema pripovetkama: u Sekciji i u najpoznatijoj Lazareviæevoj pripoveci Sve æe to narod pozlatiti, uz Prvi put s ocem na jutrenje. U Sekciji Lazareviæ polazi od jedne taène èinjenice iz koje izvlaèi pogrešne zakljuèke. Primena jednog zakonskog propisa u sredini koja nije sposobna da ga prihvati, jer ono što zakon propisuje u suprotnosti s njenim okoštalim i okamenjenim navikama i oveštalim tradicijama, donosi mnoge tragiène i neželjene posledice. Lazareviæ ne daje nikakav konaèan zakljuèak, jer njega u ovoj pripoveci više zanimaju moralni i psihološki problemi. Ali èitava pripovetka je tako intonirana da se iz nje izvlaèi zakljuèak da takvu zakonsku meru nije trebalo primeniti. Mnogo je dublja, stvarnija i suštastvenija kritika u Sve æe to narod pozlatiti. Invalid, heroj iz rata, prosi. Ali na sve se na svetu ogugla. Sve izbledi: i oduševljenje, i ljubav, i dušnost, i sažaljenje! I ne možeš ga više poznati kao ni Topuzovog vranca koji je nekad dobijao svaku trku, a sada okreæe suvaèu. Možda je u najveæoj meri ta kritika uperena baš toj osobini ljudskoj, ali jaèina društvene kritike potiskuje sve ostalo u drugi plan. Naposletku se propije, i tu skoro umre. A njegov sin prima izdržanje od invalidskog fonda i - prosi. Možete mu, ako æete, udeliti. Ovo je moj prilog. Kao da pisac svojim prividnim mirom hoæe da pokaže da je sudbina Blagojeva sina sasvim normalna pojava u svetu u kome su, Blagojev sin i on, osuðeni da žive. Pripovetka Sve æe to narod pozlatiti zanimljiva je još iz jednog razloga; to je jedina pripovetka u kojoj je Lazareviæ otvoreno posumnjao u ljudsku dobrotu. Inaèe, kod Lazareviæa sve se dobro završava. Taj njegov optimizam Skerliæu je toliko smetao da je bio sklon da tvrdi da Lazareviæ u jednom dubljem smislu i nije realist. I doista, Mitar i Marica se mire, pop oprašta svojoj jedinici, Anokin preobražaj doživljava se kao praznik i izaziva beskrajnu radost po kuæi Ðenadiæa, neprijateljstvo brata prema sestrinom jaranu prerasta u šurakovo obožavanje zeta U dobri èas hajduci , Janko uviða da je besmislena njegova ljubav prema udatoj ženi i dolazi k sebi Verter , a Miša Marièiæ raskida svoju vezu sa Švabicom. Zabludeli se uvek vraæaju na pravi put i uvek ih njihovi najbliži doèekuju raširenih ruku, daju im ponovo svu toplinu porodiènog ognjišta, a èvrst zagrljaj kojim ih stežu nije samo znak oproštaja nego i znak buduæe neraskidive veze. Ne raduju se samo ljudi nego i priroda, nebo je plavo i vedro, a jutro sveže, sunce blago greje, pa se ljudima èini da se na njih osmehuje. Ali, uvek je i mnogo suza radosnica pri takvim susretima, tako da se èitaocu u jednom krajièku svesti, uprkos svoj lepoti pomirenja, javlja nedoumica da možda u tim suzama radosnicama nema pomalo i bola zbog poraza koji su ljudi doživeli, zbog poniženja koje su kao pokajnici morali da pretrpe, nije li to u jednom smislu i na jedan naèin i plaè koji ih, posle pomirenja i pokajanja, podseæa na život koji je sad pred njima. Laza Lazareviæ je najbolji stilist našeg realizma i svakako najbolji pripovedaè toga razdoblja. Njegova reèenica ima gipkosti i elegancije, njegova poreðenja su zanimljiva, èesto pomalo neobièna i duhovita. Ma gde pronašli neki njegov odlomak, odmah æemo ga poznati po nekim stilskim osobinama koje su samo njegove u èitavoj našoj literaturi. To poreðenje, ma koliko bilo preterano, nije u isti mah i besmisleno. Uz to, on ima dragocena oseæanja za humor i onda kad ne želi da da maha tome svom oseæanju, ono ponekad preovlaðuje. Cela pripovetka Verter pr otkana je blagom ironijom. Ta blaga ironija doprinosi da prema jednom, po patrijarhalnom shvatanju, prestupniku imamo sve simpatije. Skerliæ mu je zamerio da je u njemu moralist pobedio realista i da je Lazareviæ u ime nekih moralnih naèela koja su problematièna, izneveravao umetnièku istinu. Njegova moralna naèela su dosta problematièna, ali ni Skerliæevo mišljenje o izneveravanju umetnièke istine nije ništa manje problematièno. I mimo svoje volje, Lazareviæ je o svetu koji je voleo izrekao neprijatne istine. Po neprijatnosti tih istina i po težini optužbe koja iz njih proistièe Lazareviæeve pripovetke se mogu meriti, u njemu savremenoj književnosti, samo sa, inaèe slabim, romanima Janka Veselinoviæa Jedan junak našega doba i Borci. Kad je Laza Lazareviæ izmuèen tuberkulozom umro krajem. U napisima nastalim neposredno posle njegove smrti o Lazareviæevim delima pisalo se, ne tako retko, bolje no što su ona zasluživala. Takvo pisanje moralo je da izazove reakciju i ona se javila. O njegovom delu poèelo je da se i drukèije sudi. Ljubomir Nediæ mu je zamerao da je imao više veštine nego pravog književnog talenta i time stvorio ne malu zabunu. Naime, Nediæ nije jasno odredio šta u ovom sluèaju podrazumeva pod veštinom a šta smatra književnim talentom. Skerliæ je otišao dalje i negirajuæi, sasvim opravdano, ispravnost njegovih nazadnih shvatanja bio sklon da umanji i umetnièku vrednost njegovih pripovedaka. Takvo Skerliæevo pisanje nije ostalo bez odjeka. Bilo je u pitanju nepovoljno mišljenje kritièara u èiji se sud veruje o piscu koji je nesumnjivo bio omiljen. I zato, sve što se posle Skerliæa pisalo svodilo se ili na pokušaj obaranja njegova suda ili na pokušaj odbrane Skerliæevih stavova. U tim rasprama stvorilo se sasvim prirodno i jedno treæe stanovište: da je istina negde na sredini. Lazareviæ doista nije onako veliki pisac kao što su mislili njegovi savremenici, ali je svakako jedan od najboljih naših pripovedaèa. Ono po èemu on ostaje jeste književni naèin pisanja, smisao za psihologiju, podjednako razvijena moæ zapažanja i imaginacije, a iznad svega, on ostaje nadahnuti pesnik i spontani kritièar jednog davnog, u nepovrat išèezlog sveta. Predrag Protiæ Kad sam se polani vratio iz Italije, došao mi je do ruku ovaj rukopis. Èitao sam ga pod utiscima koji su na me ostavili Pompeji. Èudnovato da mi se ta pes ma vrzla po pameti i posle ovog rukopisa. Još je èudnije što moj saputnik u Italiji, moj prijatelj i redaktor, kad sam mu proèitao ovaj krnjav rukopis ponudi mi u otkup album Pompeja. Ja sam pristao na trampu, smejuæi se rðavoj dosetci o moljcima i lavi. Njena majka, brat joj poruènik... Ali ti veæ poznaješ glavne osobe ovoga pansionata, a naroèito nju. Prekodan smo svaki na svom poslu. Na doruèak, ruèak i na veèeru skupljamo se u trpezariji gde je klavir i jedno desetak novina i žurnala. Trpezarija je ta upravo naše internacionalno zemljište. Tu smo svi kao u svojoj sobi. Ko nema nikaka posla, sedi tu, èita novine, udara u klavir, zabavlja se s Anom, dobuje prstima u prozor ili se prisloni uz peæ. A Ana je, naravno, uvek tu s radom ili sa zabavom. Tumanov s njegovim dubokim basom i još dubljim brkovima... II Pismo Misliš, valjda: ko šta radi. Ne, brate, još u meni ðipa pošteno srce, - ta valjda pred tobom smem to tvrditi! Šta imam ja s njome? Ja baš i da sam uveren da me ona - èisto me sramota da kažem - da me ona voli, tim bih se pre povukao s polja ljubavi. Ako æu istinu reæi, na svaki naèin prijatno mi je biti s njome, - a, kao bajagi, što i da mi ne bude? Ali naravno da je to sve daleko od ma kakog oseæanja koje bi bilo ma i nalik na ljubav. Pogledam je pokatkad sa strane i ispod oka, pa se mislim: dijete, dijete! Ali dalje, naravno, ništa. Ta ja, i kad ne bih bio ravnodušan prema njoj kao što je ona prema meni - a to jeste, tako mi boga! Nema tu, dakle šale. Ja još koji mesec pa ostavljam skamiju i stupam na svoje noge, i svaki, ma i neozbiljan korak u ljubav bio bi korak u ženidbu, a ti vrlo dobro znaš da se ja njom oženiti ne mogu. Šta bi rekli moji, šta prijatelji, šta naposletku i poglavito ti sam? Prvo, nije ni Srpkinja, možda ni lepa, a sirota. Pa njena rodbina, - hajde majka i bože pomozi, ali lajtnant! A ti znaš da sam prestareo za ekscese. Nekada sam mislio da bih bio u stanju oženiti se kuvaricom, živeti s njome o kori suva hleba i biti najsreæniji smrtni. Sramota bi me bilo od berberina koji me sapuni triput nedeljno. Ja nehotièno naèinih nekakav uvod. Tome je svemu kriv Joca koji nas je, kad nam je bio u gostima, uzeo na oko, pa posle i tebi koješta nadrobio, iz èega si ti naèinio èitavu optužbu, od koje se ja samo branim. Ja sam prema njoj samo galantan gospodin: pratim je na klaviru kad peva; dodajem joj igle kad ispadnu; ogræem joj kabanicu kad poðe u šetnju itd. Meðutim, mirno i spokojno gledam svoja posla, i za dva-tri meseca uzdam se da æu postati doktor. Pomisli šta je uradio ludi Nikola - obrijao brkove i upisao se u burševe! Ja, kao najstariji medicinar, usudio sam se dati mu jednu lekciju, posle koje mi je on pretio da æe me zvati na duel, na što mu je Vidak duvandžija - udario šamar! Neko zakuca na moja vrata. Ana me zove na veèeru. III Pismo Od neko doba naša se prepiska vrze samo oko Ane. Sada æeš mi bar verovati da nema ništa, jer je još pre pet dana otišla svojoj sestri u Gotu. Ostali smo sami, - nemoj da mi se smeješ kad ti kažem da nam je nekako svima tužno. Ona je držala svezu izmeðu nas, jer ovako sednemo svi za sto, æutimo, da se èuje kako muva veèera. Maks pravi rðave dosetke na koje se mi samo zvanièno smejemo. Onako isto gleda ispod oèiju, èešlja kosu iz potiljka na èelo, nosi kratke pantalone i ogromne cipele i crvene velike marame u koje se useknjuje i koje mu iz džepa vire. Ima britvu od koje je jedna strana samo za žuljeve. Tu sam opazio neki dan kad je Spalding uzeo od njega britvu da zareže plajvaz. Po ceo dan èita novine kojih su mu puni špagovi. Zaturi se u kanabe i vadi jedne po jedne. Pokatkad, pošto je naišao na nešto važno, odmakne ih držeæi ih u levoj ruci i gleda ih iz daljine, onda udari desnom rukom po njima, pogleda onoga koji najbliže sedi do njega, klimne važno glavom i promumla: Natürlich! Tim ispodvlaèenim novinama obièno povezuje baba sutradan æupove s kompotom. Nos mu je veæ pocrveneo, i kako uðe na vrata, èuješ kako mu se muæka pivo u trbuhu. Pred svima govori kako mrzi Nemce. Bije kelnere kad hoæe da ga prevare za deset para, pa im posle daje dinar bakšiša. Vuèe još neprestano nemaèko-engleski reènik kud god ide i doruèkuje tatarski biftek. Ja gledam te od njega uèim što mogu više engleski, pa posle kazujem njoj. Njen brat lajtnant je onako isto otužan. On je presreæan kad može da nas uverava kako jedva èeka da se opet digne krajina na Francuze: die'Hunde haben noch immer die Jacke nicht voll. Meni bi i suviše: - Kad biste vi znali srpsku vojsku i njena dela, vi biste se stideli tako što reæi. Onda Tumanov stane, natucajuæi nemaèki, da prièa. Ti znaš da on dobro zna naše stvari. Sad je uzeo memoare Prote Nenadoviæa da prevodi na ruski. Ti ne znaš još dva Rumuna koji s nama sede, - jedar gimnazist ovde, a drugi matematièar. Veoma dobar i ozbiljan èovek. IV Pismo Èudiš se, mora biti, što sam se uæutao, - bolestan sam, ili, bolje da kažem, bio sam bolestan. Nisam ti hteo pisati, da se ne brineš: sad je sve dobro. Pa i posle tolikog æutanja ipak nemam ništa o èemu bih ti mogao pisati. Poslednjim tvojim pismom uveravaš me da iz mojih pripovedaka s Anom neæeš izvoditi nikakih zakljuèaka i tražiš samo da ti sve natanko pišem što bude izmeðu nas dvoga, i podvlaèiš dva puta reèi natanko. Ti ne znaš da me ti sam uvlaèiš u nekakav roman. Sad sam i ja poèeo da motrim na svaki njen postupak prema meni. Ti si, upravo, kriv što sam poèeo da se interesujem njome, pravo da ti kažem, više no što bih hteo. Sve se mislim: pa šta sad da mu pišem? Evo šta sam još napabirèio za mršavo pismo, kao što su obièno sva moja pisma. Kad je došla iz Gote, ja sam se bio toliko pridigao, da sam taj dan ruèao s njima zajedno: dotle sam jeo u svojoj sobi, jer me mrzelo oblaèiti se. Ona je došla uveèe. Èuo sam kako joj Popesku i Tumanov, veseli, otvoriše vrata i kako se cela kuæa napuni veselja. Tumanov dotrèa meni u sobu ne znam šta je i njemu naspelo i s nekakom pouzdanošæu da æe me obradovati veli: Hajdete, došla Ana! Onda sam se i sam obukao i otišao u sobu gde jedemo. Kad sam ušao, ona je vadila nekake poklone od sestre za mater. A otkud vi znate? Ona se malo zbuni. Tumanov mi je kazao. Ja je pogledah ispod oka. Ona se èinila da ništa dalje ne sluša i vadila je dalje darove za mater. Ja sam seo u ugao do peæi i gledao je. Može biti što sam je se zaželeo, može biti i što je bila zapurena od puta, tek meni se uèini neobièno lepa. Nisam ništa dalje govorio. Kad baba iziðe da gleda veèeru, a Popesku da kupi duvana, ostasmo samo ja i ona. Vi se ne èuvate, ja sam to znala. I vi ste mi lep doktor! Neæu vas ni ja, bogami, odsad slušati. Ne, vi ste uvek bili dobro dete. Neæete, valjda, sad da proigrate vaš glas, naroèito u mojim oèima, molim vas? Nije mi ništa odgovorila. Pogledao sam je ispod oka, nije me gledala. Meni se uèini kao da sam joj stavio nekakvo pitanje na koje nije odgovorila, i kao da mi je vrlo stalo do njenog odgovora. Ovakvi sluèajevi mene samo draže. Sve me kopka neki ðavo da vidim da l' ona u stvari mari za me, ko što me vi svi uveravate. Tog veèera posle veèere igrali smo dame. Ona je igrala vrlo dobro. Dobi prvu partiju i pogleda me oštro, ja sam razumeo da to znaèi: zašto vi ne igrate ozbiljno? Drugu partiju ja sam se usiljavao da dobijem, pa valjda stoga i previdim njen kolut koji sam morao pojesti. Kad sam veæ sam micao, ugledam da ona ima damu, turim je na krajno polje i pokrijem je još jednim kamenom, kao što se to èini s damom. Ona promeša srdito rukom kolutove, oturi dasku od sebe, podboèi se na ruku i gledaše na klavir za kojim Popesku sviraše vlaške potpuri. Budite uvereni da se varate - ja sam igrao kako sam najbolje znao. Ona se opet odobrovolji, ali nije htela više igrati dame. Ja okrenem dasku i odbrojim sebi i njoj po devet zrna. Ona pristade da igra mica. Opet me je tukla, ali sam na njenu licu video da je ona uverena da ja igram kako najbolje znam i da je ne puštam hotimièno da dobija. Posle tri partije opet pomeša zrna i oturi tablu, ali ne srdito. Morate kod mene uèiti. Onda je prvo: nemojte da laskate. Baba meðutim donese meda i oraha, pa opet iziðe. Popesku beše ugasio sveæe na klaviru i sviraše napamet, meni se uèini lepše nego ikad, uvertiru Telovu. Ona je meðutim uzela nekakav ruèni rad. Ja lupah orahe i davah joj, ona im zamakaše u med. Popesku ne hte jesti. Ja ustah i doneh èašu vode. Ona uhvati moju do polovine punu èašu. Ona istrže ruku i naglo iskapi èašu. Ona mi izgledaše uvreðena. Ne hte ništa više govoriti. Popesku dovrši sviranje, zaklopi klavir i diže se. Kad ostasmo sami, ja se podboèim na ruku i gledah joj u oèi koje su bile upravljene na rad u rukama joj. Opazila je da je gledam, nije ni za jedan trenut dizala oèiju s rada. Ja sam joj, pošto je prsnuo mehur, mazao rastvorom srebrnog nitrata , ja imam pravo da ga u svako doba prihvatim i da vidim kako mu je. Uhvatih je za ruku i poèeh zavirivati prst koji je bio zaleèen još davno pre njenog polaska u Gotu. Ona ne otimaše ruku, ali izgledaše ozbiljnija nego što bih ja hteo. Ona je neprestano u njega gledala. Na moje pitanje vræaše glavom u znak da mi ga ne poklanja. Ona se usiljeno nasmeši. Samo da ja znam da je on moj, a? Ona klimnu odobravajuæi glavom. Ja uzeh njen prstiæ i poèeh ga milovati. Držao sam ga za koji minut u svojoj ruci, ona ga onda, veoma oprezno i kao ne znajuæi šta radi, izvuèe i nastavi pletenje. Posle pet minuta ja izvadih sahat. Vi znate - rekoh ja kao u šali - da sam ja bolestan, pa ipak me ne terate da idem da legnem. A ja sam, opet, smešan što i sam ne idem, nego vas samo zanovetam kojekakim besposlicama. Ja znam da vam je dugo vreme kad ste sa mnom. Uèini mi se da æe to reæi: nemojte da me terate da vam kažem da vas volim. Pa ipak ustah i poðoh. Dajte mi bar ruku. Ne gledajuæi odgovori laku noæ, ali mi ne dade ruke. E, pa laku noæ! Doðoh u svoju sobu. Ne znam otkud, pa ipak oseæah se uvreðen. Ah, nema smisla zanositi se, pomislim. Nema tu onoga što sam ja mislio, a naposletku i ne treba. A šta sam ja i mogao misliti? Celo veèe sam proveo s njome, a posla pune šake. Bolje bi bilo da sam što pametno radio, nego što sam piljio njojzi u oèi. Šta sam hteo time? Posle sam skuvao èaja i radio do tri sahata po ponoæi da bih naknadio ono što sam izgubio. Kad sam legao u krevet, iziðe mi ona u pameti. Imam ja svojih poslova. Ja sam Srbin, ja imam staru mater, ja imam svoj zadatak - zar kojeko da me smeta! Pobratime, pripovetka je svršena. Ti nisi ništa više ni oèekivao. Tvoj verni Pobratim V Pismo N... Ti znaš da me na taj naèin dovodiš na èudnovate misli. Ja sam ti prièao kako sam otišao iz sobe, a ona mi nije ni ruke dala. Sutradan ja sasvim ozbiljno uðem. Nije bilo nikoga, no mi ipak nismo govorili jedno s drugim. Èim sam popio kafu, odmah iziðem. Nije me pitala ni kuda æu tako rano, kao inaèe. Došao sam u dva na ruèak. Ona se bila otkravila. Izgledala mi je neobièno slatka. Za ruèkom nehotièno je gurnem laktom. Ona vræaše glavom: nema pardon. Za kaznu ja je još jedared taknem laktom. Ona naèini nekako detinjski važno lice i pogleda me protestujuæi: šta se dirate? Drugi su svi bili zaneti u nekakav razgovor. Ja kucnem svojom èašom u njenu i šapnem joj: - Bud'te zdravi! Dakle pomirili smo se. Ama da l' se ja varam il' se ona zbilja raduje? Posle ruèka ona sela kod prozora i prevræe L'histoire d'un paysan - Erckmann-Chatrian. Ona napuæi usta, sušto dete. Sad smo se pomirili. Ona pruži ruku, obrnuvši glavu k prozoru. Ja je stiskoh za nju. Don Karlos, kome u taj par donese devojka flašu s pivom, nakašlja se nekako isuviše glasno. Ja se bejah nagnuo nad knjigu i gledah ilustracije. Bi mi neobièno prijatno. Dosad nikad nije u mom prisustvu govorila ma šta protiv ma koga èlana naše kuæe. Nego pristajete l' vi na moj predlog? Ona izmahnu rukom da udari po mojoj ruci, pa je polako spusti na moj dlan i još ozgo pritište malo. Ja ne znam zašto sam se tome toliko radovao. Èinilo mi se da sam s njom podvezao nekakav kontrakt prijateljstva. Onda privuèem svoju stolicu do nje i poènem dalje prevrtati Erckmann-Chatrian-a. Naiðem na dvoje zagrljenih. Opet naiðemo na sliku istoga smisla. Ona me tako oštro, ozbiljno pogleda, da me proðe sva volja za dalju šalu i da mi se uèiniše moja pitanja i odviše bljutava. Kao bajagi nastavljajuæi dalje, naðem Marseillaise-u. Ona posmatraše sliku koji sekund, onda sasvim naivno odgovori: - Ja ne znam šta se ovde može èoveku dopadati. Naroèito u vašoj knjizi. Mora biti da je ovo le plus apre lettre. Sve je tako zamrljano da se jedva raspoznaje. Ne valja ništa, ništa. Poèe se slatko smejati, pa kao bajagi zadirkujuæi me: - Hajd' nosite vašu knjigu! Ko bajagi slike, a izgledaju ko da ih je naša kuvarica brkljom pravila. Ja se protivih i držah krepko otvorenu knjigu koju ona pokušavaše da zatvori. Ona se još veæma napinjaše. Ja naposletku odjedanput pustim, i obe pole lupiše jedna o drugu i lako joj prikleštiše prst. Ja pritisnem obe korice i ne dam joj da izvuèe prst. Naposletku ona ga ipak izvuèe, no zdera vrlo malo kože, a u isto doba i parèe lista iz knjige. Ona što mi je otcepila list, a ja što sam joj navukao ranu na prst. Dakle, ja izrièno ne tražim pardona - i poèe se slatko smejati. Da nije bilo Don Karlosa u sobi, ne znam šta bih joj kazao, jer mi toliko mila doðe. Moram vam samo kazati da se bojim e æete se pokajati što ste takav ugovor sa mnom zakljuèili, jer... Sad æete mi valjda dati ruku, jer ako mi je ne date, ne ostaje mi ni ta uteha da se srdim. Ona mi pruži ruku i smejaše se. Ah, pobratime, znaš li kaka joj je ruèica! Od to doba bilo je stotinu takvih sitnurija. Ja ti ih ne prièam - na što? O, šta mi ona koješta nije prièala! Ja sam u svima tim razgovorima nalazio nova i nova svojstva koja su me toliko privlaèila da ne znam jesam li dovoljno iskren kad ti kažem da se nisam zaljubio sit venia verbo! Nu na što sve to? Ja sve manje radim i sve se više zanosim njome. Pošlo je sve budiboksnama. No još nisam toliko zagazio da se ne mogu povuæi, a, s druge strane, krajnje je vreme da se okanim posla za koji nisam, i to æu uèiniti, tako ne bio tvoj Pobratim VI N... Poèinjao sam ti, duše mi, dosad, dvadeset pisama i sva poderao. Veæ su dva meseca od moga poslednjeg pisma. Ti si pisao, molio, zapomagao, - ja ti ipak nisam ništa odgovorio. Stid me je bilo naposletku, jer bih se ogrešio o svoju iskrenost kad ti ne bih sve prièao, a prièati ti, opet, sve, tako mi je teško, tako teško! Ja sam slabiji i niži od crva. Veèno sam te uveravao da æu prekinuti sve s njome, pa ipak... Nego bolje s poèetka. Sve æu ti isprièati. Razviæu svu svoju muzu. Tim æe biti smešnije. A ti se, molim te, smej, smej se onako od srca, kako bih se ja od srca zaplakao, da me nije sramota i da ne moram mesto plaèa pregnuti na delo poštena èoveka. Rekoh da æu poèeti gde sam stao. Glava I Traži ðavola sa sveæom Od neko doba ona radi svaku noæ do 12 i duže, jer sprema poklone za Božiæ, - ti znaš da u njih na Božiæ svi darivaju. Ja obièno donesem knjigu, pa sednem s njome, jer se moja soba ne može dobro da ugreje. Bilo je pre jedno nedelju dana. Po noæi se bilo približilo, i vampiri su èekali da se minutna skazaljka na sahatu pomakne za jedan èeperak, te da digne poklopce s njihovih kovèega. Bledog meseca nije bilo. Uostalom, ti možeš celu scenu zamisliti spram meseèine! Sve je spavalo, samo sam ja s njome sedeo u sobi. Ja sara gledao u knjigu i mislio na nju. Ja, da bih poèeo razgovor, dignem se. Govorili smo vrlo tiho, ne znam zašto, pa ipak mi se uèini da sam isuviše glasno govorio. Ja doðoh do prozora i gledah je sa strane. Ona je to opazila. Baci jedanput-dvaput pogled na me ništa ne govoreæi. Ja naslonih glavu na prozor. S prsta debeo led pokrivao je okna njegova, a na njima se èudnovato zaigravaše svetlost lampe s ulice, nižuæi se u besmislene duguljaste i zvezdaste slike, saobražavajuæi se osovini ledenih kristala. Dugo sam gledao ovu, kao što vidiš ludu, prljavo-svetlu sliku koja se svaki èas menjaše, kad se suv vetar na ulici zaigra plamenom lampe. Mislio sam nešto, ne znam ni sam šta. A u svaku sam misao i nehotice upletao nju. Pade mi kako je svetlost tu, i prozor da je propusti, - trebalo je, dakle, samo otkraviti led, i zrak æe pasti na tavanicu naše sobe. Kao što vidiš, genijalna misao. Ona je sedela za stolom i vezla nekakav jastuk. Na ulici zatutnjaše požarnièka kola. Baklje prosuše još jaèu svetlost na zaleðene prozore. Zvono udari nekoliko puta. Tutanj se izgubi u daljini, i nanovo sve bi tiho. Ja èuh kako u poboènoj sobi Tumanov duboko diše; onda, kako ona zabada iglom u jastuk i kako se vunica tare o tulle anglais. Ona spusti vez u krilo i nasloni se na ruku. Ja je uzeh za tu ruku i spustih je na sto, milovah je. Posle legoh na nju i zatvorih oèi. Ona nije ništa govorila, nije se opirala. Osetih da sav gorim i da ona teško diše. Skoèim naglo sa stolice i turim ruke u špagove. Valjalo je poèeti ma kakav indiferentan razgovor. Neèastivi me i opet bocnu: - Zar poklon od mene neæete da primite? Ja poèeh da jurišam: - Poklon od mene, gospoðice! A kakav vi hoæete? Ja sam gotovo šaputao: - Kažite kakav hoæete! Ja sedoh opet do nje i primakoh joj se bliže. Ne, vi morate kazati. Ona se zbuni: - Ja mislim da vi ne znate. Meni se uèini da me nestade. Ona je probadala iglom bez ikakva reda. Da je uhvatim za ruku, da je poljubim hiljadu puta, pa da umrem. Talas strasti sit venia verbo sve mi jaèe dizaše grudi. Ja se nagoh njojzi. U isti par sinu mi kao munja kroz glavu: Švabica, sirota, moja mati, Srbija. Skoèim i, ne uzdajuæi se u svoj glas, bez zbogom odem u svoju sobu. Bilo je veæ 1 po ponoæi. Èuh kako i ona ode u svoju sobu i oprezno zatvori vrata. Tu noæ nisam ništa mislio, bar ne znam da sam šta mislio, pa ipak nisam zaspao do 3 sahata. Glava II O, ljubofi paklena! Potraži sam autora Sutradan bila je ozbiljnija nego obièno. Ja sam se oprezno klonio svakog diferentnog razgovora. Toga dana bila se oèešljala kako ja volim, a to je prosto razdeljena kosa nasred glave, a ostrag pokupljena u klupèe. Tako i moje sestre èešljaju svoju decu, - može biti stoga joj lepo stoji, što mi, u ovim godinama u kojima je, ipak izgleda kao dete. Toga dana èinila je sve što sam je molio. Pevala mi je pesme koje inaèe za boga neæe da peva, jer idu do g, a njoj je glas èist samo do eis. Pa ipak nije je glas nigde izneverio. Uveèe je pozovem u šetnju. Sneg je bio napadao za jednu sudlanicu i škripio je pod nogama. Pored nas svaki èas protrèavaju deca s onim èegrtaljkama u rukama i ljudima od hartije, koji, kad ih povuèeš za konac, šire ruke i noge i klimaju glavom. Oni ljudi s novinama u kovèezima, koji im vise o vratu, izvijahu njima svojstvenim glasom. Jedan prosjak koji iðaše na kolenima pruži nama ruku, ona izvadi pet groša i spusti mu u nju. Pred kuæom za koncert, iako je bilo veæ èetvrt posle sedam, ustaviše se jedna gospodska kola. Æirica skoèi sa sedišta i otvori vrata, od kola. S druge strane iskoèi jedan mlad èovek u belim rukavicama, preðe na drugu stranu kola i pruži ruku u njih. Na tu ruku naveza se jedna bela rukavica i jedna dama za njom. Dama lako skoèi napolje. Tresaše glavom i zaturi kosu za uši. Mi i nehotièno èekasmo dok oni preðoše preko trotoara. Hajd'mote, bolje, u manje ulice. Ona æuteæi poðe za mnom u Jahn'sstrasse. Ja opet udarih levo preko Brigadier-Brucke, i mi stajasmo pred ogromnim parkom u kome vladaše puna noæ, jer samo glavni prolazi behu osvetljeni. Ja poðoh još dalje, ne govoreæi joj ništa; veæ smo bili nekoliko koraka u šumi. Noge nam upadahu do više èlanaka u neugažen sneg; ogromni hrastovi beljahu se s one strane s koje je vetar duvao kad je sneg padao, te ga nanosio na njih. Vreme je bilo suvo, toga dana bilo je na termometru - 10°, meni nije bilo hladno i bilo mi je vrlo prijatno. Posle pet minuta bili smo dosta duboko u šumi. Oko nas bilo je tako tiho, tutanj varoški bio se sasvim izgubio, nigde nikoga nije bilo. Ja sam mislio na nju i ispredao svakojake snove. Ona ujedanput stade i gledaše oštro napred u pomrèinu. Oko glave je imala crn svilen šal, baèen preko temena, krajevi ukršteni pod vratom pa zabaèeni na leða. Iz toga šala provirivaše joj lice kao iz nekog crnog okvira. Ona baci pogled na me. Pogled u kome je bilo neèega što ti ne umem kazati. Nekakvo pouzdanje, poverenje, sila. Taj se pogled razli preko svega mene. Uèini mi se da sam piramida i da ona ne može da me pregleda. U taj par duhnu vetar pojaèe, i s jednog suvarka sroza se sneg i pade na rukav njene ðude. Ja izvadih maramu i poèeh joj stresati sneg. Ona gledaše sve to nekakvim ravnodušnim pogledom. Kad sam bio gotov, ona se lako pokloni: - Hvala! Ona okrete levokrug i poðe natrag, ne govoreæi ništa. Ona opet sleže ramenima. Ja se ne usudih pitati je još šta dalje. Uz put poèeh prièati joj što sam mogao indiferentnije stvari samo da ne bih došao na ono èega sam se tako bojao, jer mi je tako milo, tako prijatno i opet tako opasno. Prièao sam joj po stoti put o Hajduk-Veljku, o Rajiæu, o pojedinim pesmama, posle sam je ispitivao da li je zapamtila druge pesme koje sam joj prevodio. Odgovarala je nekako lenjo, pa ipak sve taèno. Onda sam joj prièao o Valjevu, o malenim kuæicama, o volovskim kolima na kojima nema ni za groš gvožða, o Ciganima kako sviraju i pevaju i koji za deset para daju da im odvališ šamar. Naposletku kojekakve dosetke o Banaæanima. Donekle je išlo kojekako. Kad smo veæ ušli u varoš, nije mi više išlo za rukom, iako sam se usiljavao. S druge strane, opet, kola i tutanj i ne dadoše da se šta govori. Kad doðosmo blizu kuæi, udarismo na Albrechtsstrasse. Ti znaš kako je tu tiho. Ja ne znam zašto, okretoh se njojzi: - Još koji korak, pa æete se osloboditi mojega dosadnog društva. Ona srdito-tužno razvuèe krajeve usana: - Na to neæu ništa da odgovorim. Ja htedoh da okrenem sve u šalu. Poèeh kroz usiljen smeh: - Molim, vi na to ne možete ništa da odgovorite. A kad biste istinu kazali, ona ne bi bila niukoliko laskava za me. Nisam se više mogao nasmejati. Ona okrene glavu od mene. Ama jesam li ja budala? Doðosmo pred našu kuæu i æuteæki proðosmo je. Ona se okliznu i posrnu malo, ja je uhvatih za mišicu: - Gospoðice, molim vas, uzmite me pod ruku, ovde je klizavo. Onda se opet vratismo, opet proðosmo. Kad se po treæi put vratismo ti znaš da su ovde po ceo dan zakljuèane kapije , ona stade. Pod stepenima otresaše noge na asuri, i to èinjaše nekako tromo. Bila je veoma bleda. Ja iðah za tri stepena više i vodih je za ruku. Kad bismo na po basamaka, stegnem je krepko za ruku i pogledam je. Ona se zaljulja i prisloni se na zid. Bila je bleda kao sneg koji malopre gazismo. Iz oèiju joj grunuše suze. U taj par èuše se neèiji koraci niza stepene. Ne govoreæi ništa poðem dalje i povuèem je za ruku. Pored nas proðe jedan èovek, skide kapu i pokloni se. Opet se pokloni, pa ode niza stepene. Ja bejah veæ na gornjem stepenu, ona za tri niže. Beše izvadila maramu i useknjivaše se. Ja videh kako ona razastre maramu po celom licu i kako dvama prstima pritište oèi. Ja je povukoh da je pritisnem na grudi. Brava škljocnu i njena se mati pojavi na vratima. Ona trže svoju ruku iz moje, no ja je krepko držah. U vašim godinama ne možete da uziðete dvadeset stepena. Prisustvo babino toliko mi respekta uli da se ozbilja poèeh smejati i šaliti. Trgoh je za ruku i izvukoh na gornji stepen. Baba se slatko smejaše. Nije ništa opazila, a nije ni mogla ništa opaziti. Odem u svoju sobu, skinem zimski kaput i odem u opštu sobu. Predstaviše me gðici Vedel. To je obrazovana devojka. Svirala je vrlo dobro u klavir i govorila francuski i engleski. Njen je otac profesor na univerzitetu i nije žalio ni truda ni novaca da vaspita svoje dete. Ana je vrlo malo jela za veèerom. Æutala je, tužila se da njoj nije dobro. Ja sam se usiljavao da zabavljam gðicu Vedel. Posle kratkog razgovora naèini mi ona komplimenat kako dobro govorim nemaèki. Ja vas uveravam da èovek mora biti vrlo pažljiv pa da vam samo na akcentu zapazi da ste stranac. Uostalom, lako je to razumeti, jer vam je jezik vrlo srodan s našim! Srpski jezik nema apsolutno nikaka srodstva s nemaèkim! Molim, oprostite, - izvinjavaše se gospoðica. Vaš je jezik srodan s maðarskim? Ana mi ne dade odgovoriti, ona se uplete. To je kao kad bi neko tvrdio da naš jezik ima srodnosti s persijskim. Gospoðica Vedel beše crvena ko paprika. Ja se nisam ništa srdio. Ti znaš da Srbin na strani, a osobito u klasiènoj Nemaèkoj, mora oguglati na ovaka pitanja; nas su toliko puta pitali nemaèki studenti klasièno obrazovani - govore latinski i grèki kao svoj roðeni jezik je li Srbija u Maloj Aziji; èudili se kad smo im kazali da i mi pijemo kravlje mleko, da mesimo hleb isto kao i oni, da imamo èak pozorište i da smo hrišæani. Ani bi oèevidno dosadno i neprijatno. Ona se sama stidela. Da bi prekinula pauzu, a, drugo, da bi svrnula pažnju na što drugo, usta i upali sveæu na klaviru. I gðici Vedel kao da beše ova prilika dobro došla. Ona odmah skoèi i otpoèe svirati. Ja nisam slušao, mislio sam na naš razgovor, onda odoh u našu zemlju, onda uðoh u svoje Valjevo, pa u svoju kuæicu. Tamo je bilo sve tako tiho i tako prijatno. Moja mati prosto obuèena i staraèki smešeæi se, - ta ja sam uz nju, moje sestre, moja braæa, pa deca, pa moji buduæi bolesnici u pelengirima, s razdrljenim rutavim prsima. Pa niske èiste sobice, pa mršav konjiæ i prosta kola, - ekipaža gospodin-doktora. Pred Æukovom mehanom sedeo je Jovo šarkijaš s njegovim zagušljivim glasom i pesmom, kraj koje se samo Srbin topi. Pa orah u mojoj avliji koji je posaðen kad sam se ja rodio, i koji veæ na svojoj periferiji nosi suve grane. Pa gospodin naèelnik kome se na velike praznike mora praviti vizita i koji uvek za sobom vodi Tijosava pandura pod pusatom. Pa Tijosav koji u desnoj ruci nosi drenov štapiæ i njime se poštapa, levom razmahuje i odmakao je za èitav aršin od sebe, jer mu jatagan smeta. Onda uvedoh Anu u taj moj zavièaj, i cela slika potamne. Ljudi me gledaše kao stranca. Mojoj materi nesta smeha s usana. Moji neæaci i sestriæi klone se svoje tetke i ujne. Ja gledah samo u nju. I njoj beše tužno i hladno. Ne, mi ne bismo nijedno na taj naèin bili sreæni. Gospoðica Vedel beše meðutim svršila sviranje. Ja joj naèinih nekoliko obiènih komplimenata. Ðavo ga znao šta mi bi! Ja odgovorih: - U drombulju, gospoðice. Ona se malo zbuni: - Oprostite, ja ne znam šta je to drr... Tumanov lako prsnu u smeh. Marièiæ svira vrlo divno u flautu. Da bih se popravio, uzmem sasvim ozbiljno lice. Onako kao klarinet, a zanosi na fagotu. Bi mi neprijatno što sam tako nespretno izleteo. I na licu gospoðièinom pokaza se nešto nalik na poniženje. Da bih ugasio u njoj i najmanju sumnju da se ja samo sprdam, reknem joj: - Ako dozvolite, ja æu vam svirati što. Ana me gledaše poplašeno. Tumanov me je razumeo. Ja sam zaboravio da vam kažem. Ana brzo poèe nekakav drugi razgovor. Ja se meðutim dignem i oprostim se. Ana iziðe za mnom. Ja joj pružih ruku koju ona uze. Tu noæ sam pisao materi, sestrama, braæi i poèeo ovo pismo, za tebe. Bio sam umoran, stoga sam legao u 11. Kad me veæ hvataše san i nejasne uspavljive slike poèeše se reðati, iziðe mi ona u crnom šalu. U isti par toèak od kola htede da mi pregazi stopalo, ja trgnem nogu i lupim glavom o krevet. San mi se razbi. Njena slika neprestano mi leæaše ispred zatvorenih oèiju u svim moguæim oblicima. Ja opet hodah s njom po Valjevu, i bi mi neobièno tužno. Ne znam koliko je to trajalo. Brava na hodniku škljocnu i ja èuh Maksove nesigurne korake i zagušen kašalj. Mora biti da je veæ 3, jer danas je subota, a Maks ima sednicu sa studentima njegova kora - u ovoj krèmi. Opet mi se reðaše slike. Opet ona s crnim šalom oko glave... Ama samo jedan jedini poljubac, al' onda, - onda bih se morao oženiti njome!... Ne znam kako, opet se naðem s njom u istoj šumi. Bilo je kao leto. Mi smo išli kroz nekakve orahe, i ona je kupila u kecelju one spoljašnje zelene ljuske što otpadaju kad orah uzri. Sunce je zailazilo za Guèevo. Ona je vodila odnekle najmlaðe dete moje sestre, koje nam je govorilo nešto nemaèki - ja ne znam šta. Posle je nestalo toga deteta. Nešto smo kao govorili - nièega se više ne seæam. Ja sam u levoj ruci nosio jednu æeramidu s krova mojega èardaka i na njoj je bilo malterom napisano njeno ime. Ona je imala isti crni šal oko glave. Ja sam joj neprestano gledao u oèi. Bila je lepa kao vila. Ja ne znam kad sam je nauèio srpski, ona je govorila srpski i ja sam govorio srpski. Seli smo posle na travu pod jedan orah. Ona je bila tužna. Ona metnu prstiæ na svoja usta u znak da æutim. Odnekud dopiraše do nas tonovi od fagote. Bili su neobièno tužni. Ja osetih kako se oni liju u talase i kako nas ti talasi podigoše. Mi koraèasmo po njima dalje, sve dalje. Ja je obuhvatih oko pasa. Približih joj se sve bliže, onda joj pritisnem jedan poljubac na levo slepo oko. Ona doðe još tužnija. Ti æeš me uzeti? Ja je stegoh i poèeh divljaèki ljubiti. Svaki deo lica i ruke, svaki prst i svaki nokat. Nisam se radovao; naprotiv, bilo mi je tužno i slatko. Ti si imao šubaru koju si bio natukao oèi. Bio si strašno namrgoðen. Pušio si i prošao pored nas. Nisi ni boga nazvao. Ja razgrnuh njen crni šal i sakrijem od tebe lice u njega. Dakle, ja sam sve svršio, ja imam ženu koja me voli. A moji: moja mati, moj pobratim, moja zemlja? Osetih se ostavljen od sveta i pljunuo na sve što sam dosad voleo. Sam samcit, s njome u mom zagrljaju. Ja briznuh u plaè iako sam iz ponosa prestao plakati još kad mi je bilo 15 godina. Suze su mi tekle kroz grudi, i ja osetih da mi je toplo od njih. U taj par zaèuh nekakav težak hod. Otvorih oèi i ugledah momka koji je ložio furunu. Poklopih rukom oèi i pokušah da nanovo sastavim razbijenu sliku. Vatra se u peæi beše razgorela. Još nije bilo svanulo. Crveni zraci iz peæi udarahu u moju postelju. Premetalo mi je se po pameti budiboksnama šta. Najviše sam mislio na kuæu i na mater. Kad sam ustao i umio se, oseæao sam se svež. Bilo mi je tužno kad sam se seæao sna, i bilo mi je pravo i tiho u duši što je to sve samo san. Bar æu se sad još jaèe èuvati jave. Ovo je nekakva opomena na dužnost. Pobratime, oprosti mi što sam te namuèio i ovom ludom slikom. Ja znam da ti sve ovo mora nalièiti na otrcane nemaèke pripovetke. Ja ne znam inaèe kaka bi smisla imala ovako sentimentalna ljubav, kad ne bi bar jednog trièavog sna bilo. Uostalom, da bih te uspokojio, dajem ti reè da æu odsad spavati kao top i da neæu ništa sanjati. Sad æeš mi valjda verovati da me je prošla sva volja na dalje ašikovanje. Pa ipak, eh, brate, ona je, tako mi boga, tako dobra, tako dobra!... Možda æemo mu se kad slatko smejati. Tvoj pobratim VII Pismo U N. Ako sam kad govorio o oèima, to sam mogao govoriti samo o plavim, jer u nje su plave. Hvala bogu, kažem ti, jedva jednom opametih se. E, brate, ti znaš da ima u našem životu trenutaka u kojima se, hoæeš-neæeš, podetiš. Tako je i sa mnom bilo. Ko æe tome dati raèuna? Èitao si, valjda, kako je neki dan u Bavarskoj legao vo na železnièku prugu, i voz se osakatio. Neki dan, opet, prošao ovde jedan pismonoša pored kuæe koja se zida, a æuskija sa skela pup! Niko se nije ubio bar ja ne znam ni zbog jedne ni zbog druge nesreæe. Ovde leži duboka mudrost. Potraži je i naæi æeš! Mene je mimoišla èaša koja je, istina, slaða od one koju služe u Getsimanskom vrtu. Ðavo me je terao, dva-triput sam lapnuo da srknem iz nje, no moj dobri genije držao me je za njušku. Ti si se nasmejao snu koji sam ti poslao, - i ja se sad smešim i tarem ruke ko Èifuti kad podvale stari šešir pod nov. Njoj ne prilazim, ko punom topu, i tako se èuvam i još jaèe hladim, i valjda æu se sasvim ohladiti. Milo mi je što je u ovoj istoriji bila moja èast angažovana. Naèinio sam tablice za puls i temperaturu. Triput idem na dan njojzi u sobu: na doruèak, ruèak i veèeru. Uvek mi je termometar pod pazuhom. Kako se vratim u svoju sobu, proèitam toplotu na termometru i odbrojim puls, pa zabeležim. Groznica je sasvim popustila, ne boj se ništa. Poèeo sam i da radim. Otvorio sam knjige koje sam pre po godine èitao. Našao puno kojekakih beležaka po njima i ispodvlaèenih redova, - èudio sam se da sam ja to sve nekad radio, jer se nièega ne mogu setiti. Stresao sam prašinu s mojih èašica, flašica, mikroskopa, lampica. Svojim žabama menjao uredno svaki dan vodu i pitome zeèeve hrani momak svaki dan u mom prisustvu. Pobacao sam u peæ mnogo koješta. Oprao sam divit i nalio taze mastila. Pisao kuæi, izvinjavao se: kojeèim što sam tako neuredan, i kleo se èim sam god stigao da æu odsad biti uredniji. U bolnice idem opet uredno, i opet se profesori obraæaju na me kad treba naèiniti kakvu potežu dijagnozu. Opet uredno igram gimnastiku i ispružam ruku sa trideset šest funata u njoj. Juèe sam pešice išao u M. S novom kuvaricom, koju smo pre dva dana dobili, stojim na dobroj nozi. Sinoæ sam joj obeæao kupiti joj nove cipele. Uzeo sam nanovo lozove za lutrije i kako dobijem, platiæu Èifutinu Levenhajmu moj dug. Jednom reèi: postao sam uredan èovek. Nije mi baš pravo da preðem na taj predmet, ja sam rad da ga sasvim izbrišem iz pameti. Ali što se mora, - mora! Dakle, one noæi, jutra, koji li je ðavo bio, ja sam se mislio i tvrdo sam odluèio da nije pošteno od mene igrati se njome kad ne smem da mislim na ženidbu. Odem u sobu na doruèak. Uozbiljim se i èinio sam se kao da ništa i nije bilo meðu nama. Ona ko da je i sama došla na iste misli. Kad sam ušao, bila je tužna, no èim me ugleda promeni se. Nasula mi je kafu. Ja sam pravio rðave dosetke i smejao se raskalašno. Odmah u 8 sahata odem u bolnicu. Gledao sam svakog bolesnika. Prepirao se s jednim o kurari. Posle sam kupio Hermanovu Fiziologiju da je uèim za ispit. Došao u 2 kuæi. Otišao u 3 opet na kliniku. Uveèe sedeo sam dok smo veèerali. Posle sam zaseo i èitao do 12. Kad sam legao, bilo mi je tako prijatno i tako tiho. Nekakvo oseæanje ispunjene dužnosti golicalo je prijatno moje grudi. Ah, ovako je divno! Da se udarim desnom rukom po grudima, a levu da ispružim. Nisam skoèio iz postelje, jer mi je soba bila hladna, a posle morao bih bar na jednu nogu obuæi cipelu kojom bih lupio o pod. Ali odluka nije ništa izgubila od svoje važnosti. I ona mi svojom ravnodušnošæu neobièno potpomaže. Ko zna, naposletku, može biti da sam ja celo dosadanje njeno ponašanje krivo razumeo. Možda sam ja njoj ama tako ravnodušan ko stare cipele? No o njoj nema više razgovora. Ostaj zdravo tvojemu pobratimu VIII Pismo U N. O njoj nema ništa. Ti se, razume se, ne èudiš, jer znaš da ništa i ne može biti. Ja sam sasvim uredan èovek i zadovoljan sobom. Samo sam od neko doba zlovoljan - ne znam šta mi je. Najmanja sitnica najedi me da doðem ko skorpija. Juèe sam hteo da lupam Maksa. Ne znam jesam li ti prièao da sam se ja još pre mesec dana zavadio s njime i da mu ne nazivam ni boga. Od to doba on je nekoliko puta gledao da me izazove, no ja sam ga se klonio. Bojao sam se klepnuæu ga nezgodno, pa se neæe više dignuti. Sav se ulepio flasterima po licu, bio èova na duelu. Pokraj toga bio je napit. Meni doðe gadniji nego ikad, htedoh da pljunem. Tumanov me još podbadaše, neprestano šapæuæi: Votú gadostú! Ja ne znam znaš li ti njihove duele. To je ironija na èast, na junaštvo, na razdrljene grudi pred oštrim vrhom sablje i vedro èelo pred brzim zrnom iz pištolja. Da to èine deca od deset godina, bilo bi razumljivo, ovako je gadno. Oni, znaš, ture na oèi naoèare od žice, podvežu svilenim krpama i koncima svaku jaèu arteriju na vratu i licu, umotaju desnu ruku takoðe svilom. Kroz tu svilu ne može prorezati sabljica kojom se oni duelišu. Rana koju ta sabljica zadaje potpuno je bezopasna, jer ne može pogoditi nijedan deo tela koji bi bio opasan za ceo organizam. Zalepi prosto flasterom i sutradan sve je zaraslo. Onda se revnosno èepaju nogama i pozivaju na duele. Maks se iskašljivaše kad ude u sobu. Sede nemarno za sto i uze nekakvo važno lice, kao da je delio megdan s Kursulom, pa ipak on htede se naèiniti ravnodušnim, kao da on i ne motri na tako obiènu stvar i kao da je i zaboravio da je sav išaran kao Sidovljeva karta Evrope. On oèigledno èekaše da ga ko zapita za njegovo junaštvo Popesku ne mogadijaše duže izdržati. On namignu na me pa se okrete Maksu: - Vi kao da ste s polja gde se gazi krv? Maks htede da ostane hladan. Onda prsnu u smeh, oèevidno bio se zbunio pa htede da se izvuèe iz zabune. Poèe se još usiljenije smejati - Ha, ha, ha! Popesku pogleda mene sležuæi ramenima. Francuski je osim nas i Tumanova, Ana slabo razumevala. Maks se još glasnije smejaše kupeæi usta da mu se ne odlepi flaster. Popesku udari vatra u lice. Maks se uhvati za trbuh. Smeh je bio usiljen, ali on nije znao kako da prestane; onda, kao bajagi ustavljajuæi smeh, pogleda po svima: - Odsekao sam mome protivniku polovinu nosa - reèe on i prsnu u smeh. Od nas se niko nije smejao. Tumanov gleðaše èas u mene èas u Maksa, onda zapita Maksa. Biste li pristali na moju molbu? Doðe mi užasno gadan. Molim, oprostite, ja nemam prava postaviti vam takvo pitanje. Ja ne odgovorih ništa. Maksa sami ðavo teraše da me zadirkuje. Posle male pauze videh kako mu lice doðe pakosno. Opet mi se zajedljivo obrati. Da li ste vi pristali na moju molbu, mogli bismo popiti ono što smo platili jednom vašem kolegi koji, uostalom, nije èinio izuzetka od ostalih lekara: nije ništa znao. Mene svega obuze neka jeza. Ja prvo duhnuh na nos da ne prsnem, onda se opet stegoh i odgovorih mu što sam mogao hladnije: - Jer je na vašim duelima i berberin izlišan. On sav pozeleni: - Vi izgovarate reè berberin nekako prezrivo, to je nekolegijalno od vas. Meni se odsekoše noge. Ana mi beše stala na nogu i pritiskivaše je što bolje mogaše. U meni se kuvaše. Ja ne odgovorih ništa Maksu, èini mi se i ne bih ništa mogao progovoriti, jer bi me reè udavila. Morao bih vikati da bi i policija došla. Ja ustadoh od stola i stah kraj prozora. Baba iziðe plašljivo iz sobe noseæi u ruci èiniju; i Ana ode za njom. Uhvatim ga za ruku izvuèem do sred sobe. On me gledaše blesavo. Bio mu je isuviše neoèekivan ovakav pozdrav. Lajtnant doðe i stavi se meðu nas: - Gospodo, molim vas, gospodo! Maks se oseti posramljen. Isturi grudi i, obiènim tonom i reèima kojima se oni zovu na duel, reèe mi: - Ja vam stojim u svakom pogledu na raspolaganju. Samo ne tako srpski... On probaše da išèupa ruku koju sam mu ja tako bio stegao da se sve uvijao. Drugom rukom opre se meni o prsi. Lajtnant uhvati nas obojicu za ruke. Popesku metnuo ruke na leða i prislonio se uza zid. Don Karlos priðe i sam. Maks se još jaèe postide. Ujedanput se napreže i, što je igda mogao, gurnu me, pa onda trže ruku da je išèupa. Ja ga skopah rukom za prsi i gurnem ga o zid. On opusti ruke i gledaše me blesasto. Ja ne znadoh više za sebe. On me samo blesasto gledaše. On se sroza niza zid na patos. U taj par uðe baba plaèuæi. Ana viraše uplašeno kroz odškrinuta vrata. Poklonim se na sve strane kao akrobati kad naèine salto mortale, i iziðem æuteæi iz sobe. Tumanov mi prièa da se odmah za mnom i Maks izvukao, da je s njega kapao znoj, da je zapeo za stolicu i posrnuo na Anu, a ona ciknula i pobegla. Don Karlos je ostao s lajtnantom. Posle jedno pet minuta njih dvojica odoše opet u opštu sobu da piju kafu. Ja sam im poruèio da mene ne èekaju. Tumanov mi posle prièa kako je on uzeo novine i èinio se da ne sluša, a lajtnant govorio s Don Karlosom o aferi. Onda je Tumanov upao u reè. Ana se nasmejala i bila se sasvim umirila. Lajtnant ništa nije odgovorio, samo je mrdnuo obrvama. Prošao je pored mene gledajuæi sebi u cipele. Tri dana je otkako se to zbilo. Od to doba svi æute za stolom. Tek sinoæ poèesmo opet pomalo govoriti. Afera s Maksom nije na meni ostavila nikakva utiska, ona je samo èinila da sam ja æutao, te i s Anom nisam ništa govorio, van obiènih pozdrava. Samo da ovako ostane! A što i da ne ostane? Prosto ne treba na nju ni misliti a to je laka stvar. Tvoj pobratim IX Pismo U N. To je bilo ovako. Ona je bila vesela ko što sam ti veæ kazao. Meðutim, ja sam opazio da je ona uvek, kad je sama, ozbiljna i zamišljena. Opazio sam i po tome što, kad god sam ušao u sobu, ona se trzala kao iza sna, i onda bivala vesela. A drugo, èak je i Tumanovu palo u oèi da ona, kad nisam ja u sobi, veèno æuti, i da je opet, kad ja uðem, neprirodno razgovorna. Jednoga dana, kad nje nije bilo kod kuæe, premetao sam po njenu stolu gde radi. Izvuèem jednu fioku i na dnu njenom naðem jedno parèe bele svile. Na njemu zlatno izvezena tri poèetna slova mojega imena. M je bilo sasvim gotovo, G do polovine, a drugo M tek plajvazom obeleženo. To parèe svile bilo je zgužvano, i ono pisaljom M rastrljano. Ja izvadih to parèe svile i metnem ga u špag. To celo poslepodne mislio sam na njega. Videlo se da je poodavna poèeto, i videlo se da je baèeno da se više ne dovrši. X pismo Call me but love, and I'll be new baptiz'd. Na svaki naèin ti nisi oèekivao tako brzo mojega pisma, nisi ni mogao oèekivati. Mogao si sebi zamisliti moj položaj: ja stojim na moru, sam na jednoj dasci, u strašnoj buri, i davim se. Što da te lažem? Ta to si i sam znao, - nisi me, valjda, držao za kakvog fiæfiriæa koji se vucara s devojkama da ih vara. Prvih nedelja, otkako sam je poljubio, ja nisam ništa mislio. Ugušivao sam svaki glas savesti i pomisao na svoju kuæu i mene s njome u kuæi. Pa baš i da sam hteo da mislim na izlazak, - nisam mogao. Ja sam bio i odviše sreæan da bi mogla ikakva malo crnja misao osiliti se u meni i prevuæi ovaj sladak san gorkom javom. Veèno sam bio s njom. Ona, èim baba iziðe na pijacu ili inaèe u varoš, doðe u moju sobu. Ureðuje knjige, diže moju ðulad za gimnastiku i divi se mojoj snazi, posle se mazi, umiljava se - ja sedim na kanabetu, gledam je i topim se. Svakim danom gazio sam sve dublje i dublje. Kad sam što govorio za se, uvek sam kazao mi. Ona me je samo gledala, ljubila, - živela je sreæno. Od to doba, kad god smo išli da hodamo, èinili smo to u šumi. Oboje smo mrzeli svet. Tamo nas niko nije smetao. Jedno veèe hodali smo opet zajedno. Pored nas proðoše dva pruska narednika. Kad su bili nekoliko koraèaja za nama, okrete se jedan i podrugljivo reèe: - Grand natijong! Ona me držaše ispod ruke i povuèe napred. Ja mahnuh ravnodušno glavom. Ja se malu zbunih: - Kako da ti odgovorim? Ja ih ne volim. No ti mi sama prièala da je tvoj deda bio Poljak. Ona se pripi uza me. Meni je bilo neobièno prijatno. To je bilo krajem marta. Ja sam prvi put toga veèera izišao u jesenjem kaputu. Vazduh je bio blag. Šuma je poèela da pupi. Došli smo do jezera i seli na klupu. Jedan labud je plovio sredinom i ostavljao za sobom brazdu. Meni su zujale uši. Ja legoh njoj u krilo. Gledah u nebo i slušah kreketanje žaba. Bi mi neobièno blago. Ona me èas po ljubljaše u èelo. Ja izvadih duvankesu i rekoh joj srpski: - Naèini mi cigaru! Ona je videla da æe to reæi : drehe mir eine Cigarette! Ona mi kojekako smota cigaru i pruži mi. Njoj se lice razvedri. Nekakva beskrajna sreæa nakupi joj se oko oèiju i usana. Umesto odgovora, pritište me nanovo ljubiti. Kad smo se vratili, ja sam joj uz put davao prvu lekciju u srpskom. Objašnjavao sam joj trajne i svršene glagole. Nauèio je nekoliko reèi i reèenica. Posle je ispitivao i - ona se radovala kao malo dete. Kad smo došli kuæi, bilo je vreme veèeri. Posle veèere ja odem u svoju sobu. Oseæao sam nekakav prijatan umor. Ne znam zašto mi nisu doneli lampu. Ja upalim sveæu i metnem je na sto. Otvorim posle prozor, i èist vazduh promahivaše mi kroza sobu. Ja raskopèam prsluk i košulju, pa legnem na kanabe. Misli su me prijatno galièale. Neprestano je bila ona uza me, vesela kao grlica. Ja poèeh sebi davati raèuna o svemu tome - nisam se mogao pribrati. Slike su mi proletale ispred oèiju bez ikakva ia nijednu ne mogoh uhvatiti. Nekoliko puta ponavljao je u sebi reè ženidba, ali nikaka pojma nisam mogao za nju vezati. Tako sam zaspao, iako nije bilo još ni devet sahata. Nešto me je pritiskivalo na grudi i gušilo. Kad sam opet otvorio oèi, bilo je duboko u noæ. Sveæa beše sasvim izgorela, i ona hartija, kojom je na dnu umotana bila, beše se upalila i uz nejasnu svetlost dizaše se gust dim koji dohvataše èak do gredice, jer je bilo tako tiho da ništa nije smetalo njegovu putu k nebu. Taj dim me je i probudio. Ja, onako sanjiv, dohvatim èašu vode i saspem je na sveænik. Onda ustanem te otvorim i drugi prozor da dim iziðe. Stajao sam poduže na prozoru koji je gledao u vrt. U vrtu je bilo tiho. U daljini pištao je železnièki voz. Mene odjedanput obuze neka tuga, nerazumljiva, nejasna. Èinilo mi se da se nièim ne mogu utešiti, iako nisam znao šta je to što me tako pritiskuje. Najedanput mi izleti njena slika pred oèi. Ja se stresoh i osetih kako mi vazduh hladi grudi. Bojao sam se ne znam zašto, da i dalje mislim na nju. Hteo sam da upalim sveæu, da se skinem i da legnem u postelju. Potražim žigice na stolu. On je sav bio mokar od vode koju sam sasuo na sveænjak. Žigice su se bile ukvasile, i nijedna ne hte upaliti. Onda se setim da imam u novom kaputu kutiju sa žigicama. Naðem je i paljkajuæi jednu po jednu potražim èitavu sveæu. Usijan sveænjak bio je prsnuo kad sam na njega vodu sasuo. Ja uglavim sveæu u peskaonicu od divita i metnem je na mokar sto. Moja mi soba doðe tako tužna da ti ne umem kazati. Nauèio sam da mi uvek gori lampa, a sveæa mi je, opet, tako škiljila, da mi se èinilo da ništa ne raspoznajem u sobi. Sto je bio sav mokar, i s njegovih krajeva kapala je voda s mrvicama od duvana i pepelom od cigara, koji sam ja otresao na sveænjak. Ja ispodizah knjige kojih se hartija na koricama beše podklobuèila od vode. Ujedanput ugledam pismo na stolu. Poznao sam da je od moje sestre. Ti znaš kako sestre pišu. Celo pismo bio sam ja. Pisala mi je kako me neprestano pominju, kako deca neprestano pitaju kad æu ja doæi, kako su me se svi zaželeli i kako im se èini da veæ neæe doživeti taj sreæni èas kad æu ja svršiti i vratiti se njima da ih više ne ostavljam. Nešto me još teže steže u grlu. Ja zatvorih prozore i stadoh hodati po sobi. Onda sam opet èitao pismo i opet hodao po sobi. Uèini mi se da se spremam za nekakav boj i da za njega treba hrabrosti. Poènem da se prikupljam. Skrstim ruke, gledam u divit sa sveæom i, kao da èikam nekoga, zapitam se: pa dobro, šta je? Uèini mi se da se prsi sasvim isprazniše, i da slušam glas svoje savesti koji me je pitao: Šta èiniš ti od sebe? Ja se uhvatih rukom za grudi i htedoh da oèupam parèe svoga mesa. Pismo sestrino bacilo me je tamo odakle se Ana ne vidi. Ja poèeh da oèajavam - šta da radim! Ona se odrièe imena, narodnosti, jezika! I to sve samo mene radi. Ona tvrdo veruje da æu se oženiti njome. Bivaše mi sve nejasnije, ja se opraštah s njome i opet je tražih i grlih je i bejah gotov da je ne ostavim do smrti. Onda mi ujedanput iziðe moja mati i sestrino pismo, i onaj sasvim drugi život. Ja htedoh da vièem: šta da radim? Ne znajuæi ni sam šta da radim, izvadim maramu i poènem brisati vlažan sto. Onda sednem za njega i podboèim se na ruku. Napišem pismo, i ne znam mu više sadržaja. Znam samo da je poèinjalo jednim snom, i u tom sam snu otprilike nacrtao kako sam ja zavoleo Nemicu koja nije lepa, koja je puka sirota i kojoj su veæ dvadeset i èetiri godine. Pitao sam ih, kao u šali, šta bi oni radili kad bih se ja oženio njome, šta bi rekla naša mati na sve to, itd. Pismo je bilo napisano pola u šali pola u istini, ili, bolje reæi, tako da sam se ja u svako doba mogao povuæi i kazati im da je to sve šala i da sam ih ja hteo poplašiti. Posle ga savijem i zapeèatim, pa legnem u krevet, ali nikako da zaspim. Preturao sam se, muèio sam se. Svršavao sam sa sobom. Jedanput sam kazao: Pa dobro! Sutra æu joj reæi da je ne mogu uzeti. Hajd' da se spava. Eh na to ne treba ni misliti. Sve je bilo uzalud, zaspati nisam mogao. Onda sam poèeo da se jedim; anasana, mislio sam, ta to ja moram jedanput svršiti. Badava, ja nisam pa nisam mogao zaspati s mišlju da æu je ostaviti, a nisam imao nikakva oslonca da ispredam prijatnije snove. Posle duge muke skoèim s kreveta, dokopam pismo. Obuèem se i iziðem u varoš. Sve je bilo tiho. Odem do prvog poštanskog kovèežiæa i bacim pismo u njega. Bože, zašto je tako slatko zalagivati se? Kad sam veæ strpao pismo, vratim se kuæi. Pored mene proðoše dva pijana èoveka. Jedan se bekeljaše na me i gurnu me laktom. Æutao sam i išao sam dalje. Nisam ni mislio da me je neko hotimièno gurnuo laktom. Ja sam se bavio nekakvom nejasnom mišlju: bacio sam pismo - ko zna?... Kad sam opet legao u postelju, bilo mi je mnogo lakše, ne znam ni sam zašto. Njene se slike nisam više plašio. Mislio sam na šetnju s njom. Pade mi na pamet kako ona ostavlja svoje ime, jezik, veru, - èini sve što hoæu, na sve odgovara: kako ti rekneš! Iziðe mi sestra i pismo. Ja poèeh da tonem u nekakvu dubinu, sve mi bivaše nejasnije. Ne gledajuæi na to što sam se tu noæ bio smirio, bio sam od to doba vrlo nemiran. S jedne strane bilo mi je nepravo što sam opravio ono pismo, - ta na što? Tako sam i prema njoj poslednjih dana bivao. Èas sam je se klonio i bežao od nje, èas, opet, tražio je, æeretao s njom hodao kojekuda, ljubio je ko Ciganka dete. Nu na što da ti prièam to? Èas se zavadimo, posle se opet pomirimo, pa opet cmakaj se, itd. Nu tebi je veæ postalo otužno. Bolje da idem dalje. Bilo je to jednog veèera, na jedno dve nedelje posle mojega pisma. Nikoga nije bilo kod kuæe osim nas dvoga. Ja sam sedeo celo poslepodne i èitao. Pred veèe ustanem, otvorim prozor i gledah u vrt. Dole je vratar prerivao budakom crnu zemlju koja je rasprostirala oko sebe onaj vlažni proleæni miris. On ureðivaše staze po vrtu. Vreme je bilo blago. Ja mišljah, ne treba ni da ti kažem, o sebi i njoj. Èudio sam se što nema pisma i zebao sam nekako. A nisam sebi smeo dati raèuna o sadašnjem svom odnošaju prema njoj. Osetih da se neko prisloni uza me. Trgoh se i ugledah nju. Ja je uzeh za ruku. Dovedoh je do kanabeta. Sedoh sam i ponudih je da sedne do mene, ostavivši joj toliko mesta da je morala sesti pola na kanabe, a pola meni na krilo. Ona se malo ustezaše, posle sede. Ja sam je milovao i mazio. Ona plašljivo seðaše meni na krilu. Nekoliko puta pokušavaše da ustane, no ja joj ne dadoh. Ona okrete glavu od mene: - Mišo, šta radimo mi? Mora biti da sam izgledao isuviše ozbiljan. Ona se polako diže i pod nekakvim izgovorom iziðe. Ja se dignem i odem da šetam. Sad mi je sve jasno - rekoh sebi. A i pismo æe valjda doæi. Dobio sam pismo i od tebe i od kuæe. Oba su podjednaka, samo je od kuæe zamotano i zavijeno, a od tebe jasno i razgovetno. Pa dobro, - neæu se ubiti. Ili sam ja kukavica ili si ti pametan isuviše. Ja pristajem, nalazim da je sve razložito i pametno u tvom pismu. Ti si pravnik, ja lekar - šta nam je stalo što æe se skrhati jedno srce? Mi smo moderni ljudi, pošteni ljudi. Ne sedimo na drumu da doèekujemo bogate putnike, vraæamo što uzajmimo na obligaciju, - pošteni smo! Pa, istina, i èime sam ja obavezan? Ljudi se i prstenjuju pa se raziðu na miru i ne ubijaju se. A, posle, - ja ne mogu kazati ono što se mora oseæati. Na to se tuže i veliki ljudi, - a ja neæu da sam veliki. Hoæu mira, hoæu slobode, da je trošim bez raèuna i bez uživanja kao masaroš koji danas da na karte pola imanja ne vodeæi raèuna što æe sutra doæi do prosjaèkog štapa. I ja sam rasipao svoja oseæanja i zamalo pa ih više neæu imati ni za tebe, ni za sebe, ni za kuæu. Tvrdo sam se odluèio da raskrstim s njome. To moram uèiniti, kako ti reèe, radi sebe, radi nje, radi tebe, radi kuæe... Nemoj misliti da nemam za to kuraži, - bože moj! To æe biti dobro delo! Oh, kad bi znala moja mati na kako se veliko delo spremam, ona bi se molila bogu da mi da snage. A šta je, istina, njojzi uèinila sirota Ana? A šta sam, kao bajagi, opet ja uèinio Ani i šta æu joj to uraditi, èega se kao plašim? Ja vidim, i ti vidiš da ja neæu biti s njom sreæan - pa èist raèun. Na što natezati, na što glodati svoje roðeno srce? Svi razlozi su za, jedan lakomislen kraj srca protiv. Ali, molim te, promisli samo: šta mene veže za nju? Pa i ja sam samo obièan èovek, i ja sam kusnuo od te slasti kojoj nekažnjeno pevaju pesnici svih vremena i naroda. Pa zar samo ja da uletim u taj strašni obruè neproraèunjene ženidbe? Tvoj XII Pismo Lajpcig Veæ si po poštanskom žigu poznao da sam ostavio mesta moga, moje, mojih... Sve je svršeno, - ja sam slobodan. Slobodan kao ptica kojoj je zapaljeno gnezdo i podavljeni ptièiæi. Lanci su mi skinuti, ali ruke su mi uzete. Ne mogu redom, i ne znam kako je sve bilo. Ona me je gledala, bleda kao jaka na košulji joj, s razrogaèenim oèima u kojima je bila neka suva vatra. Kad sam ja svršio, kad sam patetièno odeklamovao valjda deseti put: - Ana, promisli se! Ne ja, ne moja, nego tvoja sreæa, tvoje spokojstvo. Reci samo, ako misliš da pri svem tom naš brak ne bi imao negda, možda, posledica... Ona skoèi i nasloni se samo vrhom od prstiju na klavir, Glas joj je bio tako promenjen, da me svega jeza proðe: - Mišo, - reèe ona - to je sve tako neišèekivano, da je ne znam šta da ti kažem. Onda se stropošta na stolicu, lupi laktom po tasterima od klavira i nasloni glavu na ruku. Žice jeknuše zbrkano i bez reda, baš kao što beše u mojoj glavi. Šešir na lampi obojio je sobu nekom zelenkastom svetlošæu - U uglovima je bilo mraèno. Iz sporedne sobe èulo se duboko disanje. Ja sam stajao kao osuðenik. Možda posle pet minuta ona diže glavu i pogleda me onako jadnog, bez dostojanstva, bez velièine, bez muškog ponosa. Pogled njen beše vlažan, hladan kao prva zimnja kiša koja se neprimetno hvata u led. A tamo iza oèiju nešto bezgranièno šuplje, gde izvesno nisam bio više ja. Možda su ovi moji razlozi ništavni, i ja sam natura za prezrenje, nezaslužna onoga plama kojim ste me vi obasjali. Možete li mi oprostiti? XIII Pismo Danas je upravo dve godine dana kako je Ana umrla.
Prvi put s ocem na jutrenje - treći deo, (Uvod u proučavanje književnog dela)
Sledeća kompoziciona celina je prikaz odnosa majke prema ocu. Ja se nisam ništa srdio. Jedan prosjak koji iðaše na kolenima pruži nama ruku, ona izvadi pet groša i spusti mu u nju. Izvuèem jednu fioku i na dnu njenom naðem jedno parèe bele svile. Posle sam kupio Hermanovu Fiziologiju da je uèim za ispit.
